Stanko Bloudek je omogućio čoveku
let bez krila i motora

Zahvaljujući viziji slovenačkog inženjera i izumitelja Stanka Bloudeka (1890-1959) čovek je poleteo i bez motora i bez krila. Iako se u svojoj plodnoj karijeri istakao i kao konstruktor aviona (i automobila), ovde je ipak reč o jednoj drugoj vrsti letenja… Pre 90 godina – 4. februara 1934. – otvorena je ski skakaonica na Planici, „Bloudekova velikanka“, na kojoj je dve godine kasnije (15. marta 1936) austrijski takmičar Josef Bradl ušao u istoriju kao prvi skakač koji je preleteo 100 metara (101,5 m). U razgovoru sa Jelkom Grosom, direktorom Nordijskog centra Planica, pokušali smo da rekonstruišemo čitav jedan vek skijaških letova, ali i da otkrijemo kada je počelo inženjersko nadmetanje u lovu na rekorde. Bloudek je tu, svakako, bio vodeće ime…

Ski-skokovi došli su u Jugoslaviju, u Sloveniju 1920. godine. U Bohinju je bilo prvo državno prvenstvo – kaže Gros. – Ubrzo zatim počeli su da traže neko područje gde bi mogli da se postižu svetski rekordi u skokovima. Bloudek, Rožman i Gorec bili su ključni ljudi tog vremena. Rožman je bio više iz građevinske struke, a Bloudek i Gorec su tražili prostor. Izabrali su Planicu, jer je Klub Ilirija ovde već imao svoj hotel. Druga stvar koja je bila još važnija jeste železnička veza, što iz današnje perspektive ne deluje kao nešto važno. Cilj je bio da se napravi nešto što niko na svetu nije napravio. Zato su tražili mesto za skakaonicu na kojoj bi se postizali svetski rekordi.

I već na prvom takmičenju na Planici, 25. marta 1934, norveški skakač Birger Ruud postavio je novi svetski rekord (92 m). To je, kako Gros ističe, bila inspiracija da se baš na ovom mestu zabeleži prvi skok od 100 metara. Bradl ne samo da je to uspeo 1936, već je time zapušio usta Norvežanima čiji Savez nije želeo da šalje svoje takmičare na Planicu, smatrajući da tako velike skakaonice nisu pogodne (bezbedne) za skakače.

Planica je brzo stekla magičnu privlačnost, a termin skakaonica zamenjen je sa – letaonica. Na njoj je postavljeno 38 svetskih rekorda, od toga 18 uzastopnih, od 1987. do 2005.

---

Jedna od važnih prekretnica u istoriji Planice i ski skokova ukupno, bila je pojava kosog lifta, kakav do tada nije postojao u svetu. Takav lift najavljen je uoči jednog dolaska Tita, tadašnjeg predsednika Jugoslavije. Rečeno je da mu ne bi prijalo da pešači uzbrdo kozjim stazama. Kad se liftom popeo gore, skakači su uvideli da je to dobro i za njih.

---

Tu prvu skakaonicu su iznova produžavali svake godine, pomalo popravljali i tražili način da se ruše rekordi. Bloudek je sve to posmatrao iz naučnog ugla, jer je gradio i avione… Nije mnogo mario za olovku i proračune, nego je više posmatrao. Poznat je po tome što je, recimo, sa strane postavljao staklo i crtao tačkice gde su skakači u vazduhu, da bi tako lakše došao do zaključka kako mogu još dalje da skoče. Dakle, neprestano je razmišljao kako da skakačima omogući da skoče zaista daleko – priča Gros, jedan od najuticajnijih stručnjaka u ovom sportu.

Slovenci su napravili svoj kutak za rekorde, ali u početku nisu bili u stanju da stvore takmičare za takve daljine. Naziv letaonica pojavio se s novom sportskom disciplinom: ski-letovi.

Prvo smo na svetskom nivou prednjačili s novim konstrukcijama skakaonica, pa smo tek kasnije i takmičarski postali svetska velesila. Važno je reći i to da je u Helsinkiju, mislim 1952, održan kongres Međunarodne skijaške federacije (FIS) na kome su dozvolili letove radi proučavanja. Mislim da je svima bilo jasno da će Planica biti glavni centar za skijaške letove. Ako kažu da inovacija u skokovima dolazi iz Norveške, kada je reč o letovima, prvi inovatori smo upravo mi – Slovenci. Posle Drugog svetskog rata, najveća skakaonica/letaonica na svetu još uvek je bila ova naša na Planici – ističe Gros.

Bloudekova skakaonica držala je rekorde do 1948. godine, a onda su se pojavili Oberstdorf (Nemačka), Tauplitz (Austrija) i Vikersund (Norveška) na kojem je Austrijanac Reinhold Bachler u martu 1967. postavio svetski rekord od 154 metra. Bloudek je 1950-ih godina imao ideju kako da poveća svoju letaonicu i da rekorde vrati na Planicu, međutim, bilo mu je jasno da postojeća letaonica nema kapacitet za to. Trebalo je sagraditi novu, a pre svega naći pogodan teren za to. Kad je Bloudek preminuo (1959), njegov posao su nekoliko godina kasnije nastavila braća Gorišek (Vlado i Janez) koje je jedan meštanin odveo na kosinu koja je, prema Bloudeku, bila idealna za novi projekat.

Ako pogledate letaonice po svetu, videćete da, osim Oberstdorfa, koji ima veštačko zaletište, sve druge su građene tako što su naslonjene na brdo. To znači da se uz manje sredstava može brzo napraviti izmena. Ove letaonice nikad nisu bile, kako bih rekao, napravljene do kraja. Kao da bi sve vreme bile spremne na sledeće povećanje. I tako je došlo do svojevrsne borbe ko će prvi dostići 200 metara…

Na „Letaonici braće Gorišek“, otvorenoj je 6. marta 1969, četvrt veka kasnije prvi put je viđen let preko 200 metara (Toni Nieminen, 203 m, 17. marta 1994). Već sutradan Espen Bredesen preleteo je 209 metara.

Pre njih je 200 metara preleteo Andreas Goldberger, ali dodirnuo je tlo. Više puta sam pričao sa njim i često se pitao šta mu je trebalo da rukom dodiruje tlo. Još danas važi da ako dodirneš tlo, to je skok sa padom i ne smatra se rekordom. Takve letove FIS ne priznaje, ali priznaju ih ljudi. Ako ih priznaju ljudi, to je onda važno dostignuće… - kaže Gros i ističe da su ski letovi visokotehnološki sport iza kojeg stoji čitava nauka, kao i u Formuli 1.

---

Oko tri miliona evra košta organizacija jednog takmičenja na ski letaonici. Kada je lepo vreme i kad postoji šansa da padne svetski rekord, na Planicu dođe oko 40.000 ljudi

---

Prvi let u istoriji od 250 metara izveo je jedan Slovenac, Peter Prevc (14. februar 2015) ali ne na Planici, već u Vikersundu. Norvežani su ubedili Janeza Gorišeka da im otkrije tajnu svoje „krivulje”, čime je svojoj domovini oduzeo rekord. Vikersund i danas drži rekord koji je Stefan Kraft (Austrija) postavio 18. marta 2017, kada je leteo 253,5 metra.

Nameravali smo da popravimo letaonicu, ali dve godine nakon Vikersunda koji se pre toga dogovorio sa Gorišekom… Zato su bili tačno dve godine ispred nas. Sve vreme smo pomalo kaskali za njima. Ali, nije to velika razlika, svega 1,5 m između našeg rekorda i svetskog u Vikersundu. Sada čekamo odluku FIS da dozvoli povećanje visinske razlike između odskočnog mosta i one linije koja označava tačku pada. Ta visina je sada 135 m. Čekamo da dozvole da se to popne na 140 m, što bi popravilo svetski rekord za 10 do 15 metara.

Da li je moguće da čovek ikada preleti 300 m?

I sa ovim povećanjem to ne bi bilo moguće. Za let od 300 metara potrebno je da se visinska razlika poveća za barem 25 metara. Tada bi najbolji letači mogli preko 300. To je moguće, skakači su sposobni, vladaju materijom. Nadam se da ću ja to doživeti…