Uvek mi je visilo nad glavom to da moram u školi nešto da završim, međutim, onda se dogodilo to da smo Bora Jovanović i ja igrali finale Vimbldona u dublu 1962. I onda si organizatoru narednih turnira mogao na engleskom da napišeš pismo: „Dragi gospodine, ja sam finalista Vimbldona, hteo bih da učestvujem na vašem turniru, da li mogu da dobijem 300 dolara za troškove?” Onda bih dobio odgovor da mogu da dobijem 200 dolara, što sam ja, normalno, prihvatao. I onda smo polako mogli da izgrađujemo sebe sa vrlo malo para. Bora je prvi počeo da pobeđuje velike igrače, a zajedno smo činili jedan od boljih parova u Evropi.
Ovako govori jedan od osnivača Udruženja profesionalnih tenisera (ATP) Nikola Pilić, koji je ulazio u svet tenisa između dve ere, amaterske i profesionalne (od 1968). I mada su teniseri dobijali kakav-takav novac i pre toga, godina 1968. uzima se za prekretnicu u tenisu i nulta tačka „Open ere“. Sve je, zapravo, počelo godinu ranije, kada je američki biznismen i sportski funkcioner Dejv Dikson osnovao „Osmoricu zgodnih”: osam i vrhunskih i zgodnih tenisera.
Početak Open ere, 1968: Nikola Pilić i srebrni „mercedes pagoda SL-280“
Foto: Lični arhiv N. Pilića
U toj prvoj grupi profi igrača, koja je trebalo da privuče publiku i sponzore, nalazili su se, pored Nikole Pilića (Jugoslavija) i Denis Ralston (SAD), Džon Njukomb (Australija), Toni Rouč (Australija), Klif Drajzdel (Južnoafrička Republika), Bač Buholc (SAD), Rodžer Tejlor (Velika Britanija) i Pjer Bartez (Francuska). Pošto Dikson nije imao dovoljno novca da izgura projekat do kraja, prepustio je to Lamaru Hantu, sinu američkog tajkuna H. L. Hanta, priključivši ovoj osmorki nove igrače, među njima i Artura Eša. Hant je kasnije postao jedna od najuticajnijih ličnosti u američkom profesionalnom sportu, vodeći velike projekte u američkom fudbalu, tenisu i fudbalu (trofej Kupa SAD naziva se po njemu).
Roni Holmberg je bio moj prijatelj. Igrali smo neke turnire zajedno. Jednog dana, krajem 1967, rekao mi je: Nik, znam Dejva Diksona, on je iz Nju Orleansa, on pravi tim „Osmorica zgodnih“, dobićeš ugovor na tri godine.
Roni Holmberg bio je moj prijatelj. Igrali smo neke turnire zajedno. Jednog dana, krajem 1967, rekao mi je: Nik, znam Dejva Diksona, on je iz Nju Orleansa, on pravi tim „Osmorica zgodnih“, dobićeš ugovor na tri godine. Zamolio me je da te pozovem. Inače, 1967. bila je vrlo dobra godina za mene, igrao sam polufinale Vimbldona, Rolan Garosa i Rima… - rekao mi je Pilić u jednom od razgovora koje smo vodili na teniskom terenu u Opatiji, nedaleko od njegovog stana.
„Osmorica zgodnih” krajem 1967. potpisala su prve profesionalne ugovore sa Diksonom, a početkom 1968, u Australiji, odigrali su prve egzibicione turnire. Igralo se po četvrtinama (4x10 minuta), gde je svaki poen donosio određenu sumu dolara koja se prikazivala na semaforu (publika je bučno navijala kada bi se značajnije menjao konto igrača). Većina njih imala je ugovor na sto hiljada dolara, što je u ono vreme bilo bogatstvo. Pilić je odmah kupio vrhunski automobil. Kako kaže, lakše mu je bilo da ga kupi nego da ga ocarini…
Nikola Pilić u Opatiji
Foto: Cinnesport
Leta 1968. naručio sam od Mercedesove fabrike srebrni „mercedes pagodu 280 SL”. Došao sam zbog toga iz Amerike u Štutgart, ali automobil nije bio gotov, falilo im je tri dana. Posle tri dana u Štutgartu, sa tim prekrasnim automobilom došao sam u Split, sa privremenim „col“ tablicama. Jedan gospodin, ili bolje reći drug – Filipović, rekao mi je da oni to ne mogu da mi carine jer nisu znali kakva su pravila. I tako su me poslali u Beograd. Pošto je tih godina predsednik Teniskog saveza Jugoslavije (TSJ) bio Miladin Šakić, pozvao sam ga i rekao: „Slušaj Šale, došao bih u Beograd da carinim auto“. Istovremeno sam hteo da vidim Miju koja je igrala u Ateljeu 212. Ja sam tu negde parkirao, svi su gledali automobil jer je stvarno bio predivan. Ja sam video svoju buduću ženu Miju i tu smo se opet, spojili… Ona je imala svoju karijeru, ja svoju. Želeo sam da napravim nešto, da bih mogao da osnujem porodicu. To je bila moja filozofija. Imao sam sreću da me je Mija čekala. Iz neobjašnjivih razloga, da li sam bio naivan ili glup, imao sam osećaj da ću se oženiti Mijom. Kod Mijinih drugarica imao sam nadimak Igrač… I onda mi je direktor carine u Beogradu rekao: „Druže Piliću, kako mislite da carinite ovo u Beogradu, morate nazad u Split!“ Posle je taj auto imao tablice ST-11111. Moja drugarica mi je sačuvala broj sa pet jedinica…
Došao sam u Beograd da carinim auto. Istovremeno sam hteo da vidim Miju koja je igrala u Ateljeu 212. Ja sam tu negde parkirao, svi su gledali automobil jer je stvarno bio predivan. Ja sam tada video svoju buduću ženu Miju i tu smo se opet spojili. Imao sam sreću da me je čekala…
Neki od „Osmorice zgodnih” bili su među osnivačima ATP-a (1972). Pilić je, pored ostalog, bio zadužen da sastavlja ATP listu (počev od 1973) i to sa olovkom i papirom, sve dok ATP nije angažovao kompaniju „Hjuit-Pakard”.
Prva ATP lista objavljena je 23. avgusta 1973, a na njenom vrhu nalazio se rumunski igrač Ilie Nastase koji je u junu te godine, u borbi za trofej Rolan Garosa, savladao Pilića. Par nedelja posle tog finala, ATP je odneo najveću pobedu u svojoj istoriji: 81 igrač od prvih 100 na listi, među njima i branilac titule Sten Smit, bojkotovali su Vimbldon. Bio je to znak solidarnosti upravo sa Pilićem kome je TSJ zabranio da učestvuje na Vimbldonu, zato što nije došao na jedan meč Dejvis kupa u Zagrebu (izostao zbog jednog profi turnira), u kojem je Jugoslavija neočekivano izgubila od Novog Zelanda…
Nikola Pilić na početku karijere
Foto: Lični arhiv N. Pilića
Ovo je samo početno poglavlje iz Pilićeve karijere, ono u kojem je kao igrač bio vesnik nove ere u tenisu. Nastavio je da traje kao trener, osvojivši rekordnih pet puta Dejvis kup (tri puta sa Nemačkom, po jednom sa Srbijom i Hrvatskom). I pored svih priznanja, kaže da mu najviše godi to kada Novak Đoković ponosno kaže da je „Pilićev igrač“. Nema sumnje da su te četiri i po zajedničke godine u Pilićevoj akademiji u Minhenu ostavile dubok trag u životu i karijeri najboljeg tenisera svih vremena.