Delo Žana Žakobija - Ragbi igrač
Foto: Kanerz Art
Istoriju Olimpijskih igara pisali su i oni koji nisu bili sportisti, u vreme dok su se umetničke „discipline” nalazile na programu tog najvećeg sportskog događaja, a reč je o slikarstvu, vajarstvu, književnosti, muzici i arhitekturi. Takva takmičenja održavala su se od 1912. do 1948. godine, a onda su i umetnici doživeli sudbinu mnogih vrhunski sportista: pošto je konstatovano da su profesionalci, zabranjeno im je učešće!
Ideju da se umetnička takmičenja uključe na najveću svetsku smotru sporta imao je niko drugi do francuski baron Pjer de Kuberten, utemeljivač Modernih olimpijskih igara (Prve održane u Atini 1896), koji je i sam bio olimpijski pobednik u književnosti (delo „Oda sportu”) na Igrama u Stokholmu 1912. Umetnost je trebalo da se priključi Igrama 1908, međutim, do toga nije došlo, zato što je prvobitno izabrani domaćin, Rim, morao da odustane od organizacije zbog erupcije Vezuva i teške ekonomske situacije u Italiji. London je preuzeo organizaciju, ali nije bio spreman za nove „discipline“.
Tako su umetnički okršaji počeli u Stokholmu, kada je Volter Vinans (SAD) ušao u istoriju kao prvi učesnik Olimpijskih igara koji je osvajao medalje i u sportu (streljaštvo: zlato, pojedinačno 1908; srebro ekipno 1912) i u umetnosti (vajarstvo 1912). To je kasnije pošlo za rukom i mađarskom takmičaru Alfredu Hajošu, dvostrukom šampionu u plivanju (1896) i osvajaču srebrne medalje u arhitekturi (1924).
U Stokholmu se takmičio, ali nije osvojio medalju (dodeljivana samo za prvo mesto), francuski arhitekta Franc Žurden, osnivač Jesenjeg salona u Parizu koji se održava od 1903.
Igre u Parizu 1924, na kojima su se prijavila čak 193 umetnika, bile su poznatije po članovima žirija, nego po takmičarima. Žiri su, pored ostalih, činili švedska književnica Selma Lagerlef, prva žena dobitnica Nobelove nagrade za književnost, francuski pisci Žan Žirodu i Pol Klodel, kompozitori Igor Stravinski, Moris Ravel i Bela Bartok, francuski slikar i vajar Fernan Leže.
Najuspešniji umetnik na Olimpijskim igrama jeste slikar iz Luksemburga Žan Žakobi, osvajač dva uzastopna zlatna odličja, u Parizu 1924. i Amsterdamu 1928. Žakobi je nacrtao desetine grafika sportista u akciji, a posebno su bili zapaženi njegovi radovi vezani za ragbi.
Švajcarac Aleks Digelman ima tri medalje: zlato iz Berlina 1936, srebro i bronzu iz Londona 1948, dok je danski pisac Jozef Petersen tri puta završio takmičenje na drugom mestu (1924, 1932, 1948).
Holandski arhitekta Jan Vils je na svom terenu, u Amsterdamu 1928, osvojio zlato za projekat Olimpijskog stadiona u Amsterdamu, na kojem je Ajax igrao neke od nezaboravnih utakmica. Jedna od njih je ona u drugom kolu Kupa šampiona (danas Liga šampiona), 1966. godine, kada je domaćin pred 55.722 gledaoca savladao ekipu Liverpula sa 5:1. Jedan od najboljih fudbalera sveta svih vremena Johan Krojf, koji je tada imao 19 godina, postigao je tri gola na dva meča protiv Liverpula (dva u gostima, kada je bilo 2:2).
Umetničke discipline izbačene su iz programa posle Londona 1948, ali su Olimpijske igre ostale mesto stalnih izložbi i raznih kulturnih događaja koji su se održavali paralelno sa sportskim takmičenjima.