FIBA napravila idealan tim „plavih”

Ankete uvek privlače veliku pažnju, svejedno da li birate najlepšu ženu sveta, najgori akcioni film ili najboljeg fudbalera svih vremena. Međutim, takve pobednike javnost ne doživljava kao svoje, jer čućete već prvog komšiju kako naglas razotkriva zaveru: „Ko zna koje sve tu glasao kad su tako loše izabrali!”

Zato smo mi ovde napravili jedan idealan tim na osnovu samo jednog merila. U tom timu su samo oni koji su izabrani u Kuću slavnih Svetske košarkaške federacije (FIBA)…

Shodno tome, najbolji jugoslovenski sastav svih vremena u košarci – u ovom trenutku – izgleda ovako: broj 4 Dražen Petrović (Hrvatska), 5 Radivoj Korać (Srbija), 6 Dragan Kićanović (Srbija), 7 Toni Kukoč (Hrvatska), 8 Predrag Stojaković (Srbija), 9 Mirza Delibašić (BiH), 10 Ivo Daneu (Slovenija), 11 Krešimir Ćosić (Hrvatska), 12 Vlade Divac (Srbija), 13 Jure Zdovc (Slovenija), 14 Dražen Dalipagić (Srbija), 15 Zoran Slavnić (Srbija).

Svi oni su deca čuvene jugoslovenske košarke, pa čak i najmlađi među njima Predrag Stojaković, koji se rodio one godine (1977) kada su Slavnić i Kićanović igrali svoju čuvenu „odbojku” u Liježu, a „plavi” ubedljivo osvojili treću uzastopnu titulu prvaka Evrope. Iako je imao drugačiji put od svih ostalih (sa 15 godina otišao u Grčku, a odatle u NBA), Stojaković po shvatanju i načinu igre pripada ovom slavnom rodoslovu.

Ne mogu da kažem da mi je neki određeni igrač bio idol. Odrastao sam gledajući igrače iz bivše Jugoslavije. Osamdeset deveta, devedeseta, devedeset prva... Neki od onih kojima sam se divio kasnije su postali moji saigrači. Svi mi koji smo u ono vreme odrastali u Jugoslaviji retko smo imali priliku da gledamo NBA, tako da smo se divili našim igračima u Prvoj ligi i njih smo kopirali – kaže Predrag Stojaković, šampion NBA sa Dalasom 2011, evropski (2001) i svetski (2002) prvak sa nacionalnim timom SR Jugoslavije, s kojim ima i jednu bronzu (EP 1999).

KAKAV TANDEM: DANEU I KORAĆ

Ako analiziramo ovaj idealan tim, od najstarijeg do najmlađeg, videćemo i kako se košarka razvijala na ovim prostorima. Lucidni plejmejker Ivo Daneu (rođen 1937) i neponovljivi centar Radivoj Korać (1938-1969) bili su u klupskoj košarci najveći rivali (Olimpija protiv OKK Beograda), ali su zajedno, u reprezentaciji, činili njenu najveću vrednost. Obojica su debitovala u državnom timu na jednom turniru u Pezaru 1958, kod selektora Aleksandra Nikolića, člana obe kuće slavnih, i Fibine i Nejsmitove (Springfild, Masačusets).

Daneu je bio organizator igre ispred svog vremena. Mogao je da bude junak meča sa nula poena, ili sa 40 i više. Forsirao bi šut samo kada bi video da njegovim saigračima ne ide… Korać je, pak, bio neprevaziđena mašina za koševe. Punio je koš nemilice, svejedno da li igra neki prijateljski meč ili polufinale Kupa šampiona (Evrolige), do kojeg je tri puta dolazio sa OKK Beogradom. Njegovih 99 poena protiv švedskog Alvika, početkom 1965, i danas je rekord najboljeg klupskog takmičenja u Evropi. Daneu i Korać su pripadali takozvanoj „srebrnoj generaciji“, koja je donela prve medalje Jugoslaviji, od 1961. do 1969.

---

Postojale su ustaljene šeme po kojima se igrala košarka, forsirale su se prve petorke… Jugoslavenski tim je vršio „hokejaške izmene“, igrao „totalnu košarku”, onako kako je u to vreme Holandija igrala fudbal sa generacijom Johana Krojfa

---

Daneu je, međutim, stigao do zlata na svom oproštaju, na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970 (Korać poginuo godinu dana ranije u saobraćajnoj nesreći), kada je Krešimir Ćosić (1948-1995) bio prva zvezda, iako najmlađi. Ovaj žgoljavi momak iz Zadra bio je na parketu sušta suprotnost svog nadimka u detinjstvu (Aušvic, po nemačkom logoru). Svojom „glavom” i osećajem za igru izdigao se iznad svih i označio jedno novo doba u košarci, spojivši tri sjajne generacije „plavih” s kojima je osvojio rekordnih 14 medalja na najvećim takmičenjima. Bio je jedan od uzora i mentora Vladi Divcu koji je, nalik njemu, bio plejmejker u telu centra (isto kako to danas čini Nikola Jokić).

Ćosić je ispratio Daneuovu generaciju u penziju i sačekao nove majstore igre pod obručima: Slavnića (1949), Dalipagića (1951), Kićanovića (1953) i Delibašića (1954-2001). Zajedno su činili najbolji tim na kugli zemaljskoj mimo NBA lige. U svom zenitu, od 1973. do 1980, ne samo da su osvojili pet zlatnih medalja, već su igrali sasvim drugačiju košarku od one koja je postojala u stručnim udžbenicima.

U čuvenim sovjetskim (ruskim) udžbenicima bek je uvek bio bek, krilo uvek samo krilo, centar samo centar… Postojale su ustaljene šeme po kojima se igrala košarka, forsirale su se prve petorke… Jugoslavenski tim je vršio „hokejaške izmene“, igrao „totalnu košarku”, onako kako je u to vreme Holandija igrala fudbal sa generacijom Johana Krojfa. Samo što su košarkaški „plavi“, za razliku od fudbalskih „narandžastih“, pretvorili svoju klasu u suvo zlato: u tih osam godina bili su olimpijski pobednici (1980), svetski šampioni (1978), trostruki evropski prvaci (1973, 1975, 1977), olimpijski viceprvaci (1976), svetski vicešampioni (1974) i osvajači evropske bronze (1979).

DRAŽEN POSLE DRAŽENA

Ova poezija od igre nije nastala slučajno. Sve je buknulo u trenutku kada je Prvenstvo Jugoslavije postalo najbolja nacionalna liga u Evropi (zapravo najbolja posle NBA), u kojoj je svaka utakmica bila derbi i kvalifikacija za ulazak u reprezentaciju. Maltene svi reprezentativci 1970-ih godina prošlog veka u to vreme su osvajali i evropske kupove sa svojim (jugoslovenskim) klubovima. Uspeo je to i Slavnić sa Crvenom zvezdom (Kup kupova 1974), Kićanović i Dalipagić sa Partizanom (Kup Koraća 1978, 1979), Delibašić sa Bosnom (Kup šampiona 1979)…

Slavnić je bio jedan od prvih trenera Draženu Petroviću (1964-1993) koji je u reprezentaciji igrao uz veterana, svog imenjaka Dalipagića i s njim vodio podmlađenu reprezentaciju od bronze na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. Dražen Petrović je pogurao košarku za jedan stepen više, nadogradivši svoj ogroman talenat još većom radnom etikom. Bilo je lepo navijati za njegove timove i vrlo bolno bodriti protivničke ekipe. Malo je igrača na svetu koji su s takvom lakoćom i igrali košarku i postizali koševe.