Ove jeseni, kada se navršava 60 godina od rođenja Dražena Petrovića, na prostoru nekadašnje Jugoslavije oživljavaju uspomene na ovog vanserijskog igrača koji je izgubio život u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj, 1993, u svojoj 29. godini. Memorijalna utakmica u Zagrebu okupila je mnoge od njegovih najznačajnijih saigrača i učitelja, ali i njegove velike rivale. Premijerom u Šibeniku, 22. oktobra, igrani film „Dražen” počeo je svoju turneju po regionu, a u srce Beograda – u MTS dvoranu – stiže 4. decembra.
Biserka Petrović na groblju Mirogoj
Foto: Cinnesport
„Minut” serijom priča daje svoj omaž Draženu, a danas predstavljamo priču njegove majke Biserke Petrović. Razgovor s njom vodili smo na zagrebačkom groblju Mirogoj, na mestu gde počiva njen sin, ispred četiri mermerna stuba koja simbolično predstavljaju njegov život i karijeru. Na jednom od stubova nalazi se njegova fotografija u dresu reprezentacije Hrvatske na Olimpijskim igrama u Barceloni 1992…
Što više vreme prolazi, kao da je sve čvršće s nama i u nama. Kao da je prisutan. To je za nas kao porodicu, mene kao majku, nešto posebno. Nisam mogla da zamislim da je Dražen toliko u ljudima.
To je poslednja Draženova fotografija, kada je ostvaren najveći rezultat Hrvatske: srebrna medalja na Olimpijskim igrama 1992. Ona za mene ima poseban značaj – kaže Biserka Petrović i objašnjava zašto su tu četiri stuba. – Četiri stuba – zato što je Dražen razmišljao da četiri godine bude u svakom klubu…. Četiri u Šibenki, četiri u Ciboni… U Real Madridu bio je jednu jer se pojavila NBA… Četiri kao četiri strane sveta, i on kao kapiten koji kompletira petorku. Tu je i krst, tu je simbolika i zemlje i svemira, tu je i lopta koja je bila njegov život. Verujte, ovo mesto je hodočašće. Što više vreme prolazi, kao da je sve čvršće s nama i u nama. Kao da je prisutan. To je za nas kao porodicu, mene kao majku, nešto posebno. Nisam mogla da zamislim da je Dražen toliko u ljudima. Ne samo kao sportista… Jedna druga dimenzija bila je u njemu: njegov odnos prema čoveku, da usreći čoveka i da mu pomogne kad mu je najpotrebnije. Kao majka sam najponosnija upravo na tu njegovu medalju: kakav je čovek bio! Ne možete da budete veliki sportista a da niste veliki čovek.
Spomenik Draženu Petroviću u Zagrebu
Foto: Cinnesport
DRAŽENOV TROFEJ MICHAELU JORDANU
Biserka Petrović smatra da podele koje su napravili političari u regionu nisu uspele da Dražena svedu samo na hrvatsku legendu, već da je on uprkos svemu ostao simbol čitavog ovog podneblja:
Spomenik na grobu Dražena Petrovića
Foto: Cinnesport
Dražen je miljenik ovog regiona. Gde god bih išla, to sam osećala… Dok sam bila na jednoj utakmici u Beogradu, jedan umetnik iz Beograda doneo mi je Draženove portrete da ih ponesem u Zagreb. Porodica mog supruga je u Zemunu. Za nas se ništa nije promenilo. Nismo mi krivi što smo se na takav način razdvojili svi u regionu. Zato mi je želja bila da najbolji igrač ABA lige nosi trofej nazvan po Draženu, jer on nema ništa na ovom prostoru. Ali, neko to treba da predloži… Najbolja stvar bila je to što je Bora Stanković još davno uradio – trofej na McDonald’sovom turniru – ali je to takmičenje ukinuto. Taj trofej su dobili Michael Jordan Džordan, Clyde Drexler, Charles Barkley… Bora je rekao: „Nema ništa jače od toga!” I bilo je tako, ali sada nema tog turnira koji je postojao 15 godina. Trebalo bi nešto na Balkanu nazvati po Draženu…
Dražen je miljenik ovog regiona. Gde god bih išla, to sam osećala… Dok sam bila na jednoj utakmici u Beogradu, jedan umetnik iz Beograda doneo mi je Draženove portrete da ih ponesem u Zagreb.
U Zagrebu postoje Draženov muzej i dvorana nazvana po njemu, ali Biserkina ideja o regionalnom trofeju (za najboljeg strelca) još čeka na odgovor. Ove godine ABA liga je trofej namenjen najboljem igraču (MVP) nazvala po srpskom stručnjaku Dejanu Milojeviću, trostrukom nosiocu tog priznanja, koji je iznenada preminuo u 46. godini.
Dražen je bio veći od košarke. Kad god bi neko došao kod njega, da nema za put u inostranstvo, Dražen bi mu davao novac. Ti ljudi se i danas vraćaju i hteli bi meni da vrate novac... A ja nisam ni znala za to… Jedan čovek iz Crne Gore je, uz Draženovu pomoć, otišao u Švajcarsku i tamo završio medicinu. Kad je postao uspešan, došao je u Zagreb da nam ponudi donaciju za proširenje Draženovog muzeja. Taj čovek, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je: „Meni je Dražen sve u životu učinio!“ Kad je Dražen zaludeo čitavu Španiju, jedan psiholog iz Madrida mi je rekao: Gospođo Petrović, vi niste svesni koga ste rodili! Tek kasnije sam shvatila šta je time hteo da kaže…
Radivoj Korać (OKK Beograd) i Dragan Kovačić (Lokomotiva) na meču u Zagrebu
Foto: OKK Beograd / Cibona
Dražen Petrović na početku karijere
Foto: Muzej „Dražen Petrović”
Kaže da se nikada ne uključuje u priče o tome ko je najbolji košarkaš, niti u regionu niti u Evropi. Ali uvek izdvaja Radivoja Koraća (1938-1969) i njenog sina, zbog njihovih tragičnih sudbina…
Lična karta Dražena Petrovića
Foto: Muzej „Dražen Petrović”
Poređenje ko je najbolji košarkaš je nezahvalno. Neka drugi sude o tome, ali ima jedna stvar koju ne dam da se dira: za mene su Korać i Dražen van konkurencije, jer su im životi i karijere prekinuti u najvećem uzletu. Oni ne mogu da se porede sa onima koji su završili karijere. Dok sam živa tako ću da pričam. Mislim da radim dobar posao za ceo region, jer Dražen nije samo Hrvat, već neko ko pripada ovom regionu i možemo svi da budemo ponosni na njega. Kao što smo se svi nekada divili Koraćevoj levici. To ne sme da se zaboravi!