Ono što je „Forum” za košarku – mesto gde je nastao „Showtime” LA Lakersa sa Magicom Johnsonom, Kareem Abdul-Jabbarom, Jamesom Worthyjem i ostalima, to je „Dan Tana’s” u svetu restorana: stecište glumačke, kulturne, sportske i svake druge elite Los Angelesa. Uostalom, i LA Lakersi su baš tu održavali svoje godišnje skupštine i uz nadaleko čuvene kuhinjske specijalitete sumirali rezultate na kraju svake sezone. Od svih njih tu je najčešće boravio Jerry West (po njegovoj silueti napravljen logo NBA) koji je po završetku karijere više vremena proveo u ovom restoranu nego u „Forumu”. Ostao je veran „Dan Tana’su“ do svoje smrti (2024), kao i mnoga druga slavna imena Californije.
„Dan Tana’s” nekada
Foto „Dan Tana’s” / Lični arhiv Dan Tane
Ovaj italijanski restoran na Santa Monica bulevaru otvoren je pre 60 godina, 1. oktobra 1964, zahvaljujući hrabrosti njegovog vlasnika Dan Tane koji je tada imao svega 29 godina. Bio je to džinovski iskorak u neizvesnost jednog srpskog (jugoslovenskog) mladića koji je 26. maja 1935. došao na svet na jednoj plodnoj njivi u Šumadiji. Majka Lenka rodila ga je u selu Čibutkovica dok je kao novopečena Beograđanka bila u poseti rođacima. Dobila je trudove dok je pomagala žeteocima u polju i nije imala kud…
OD ŠUMADIJSKE NJIVE DO HOLLYWOODA
Jedna od prisutnih seljanki presekla joj je pupčanu vrpcu srpom i istog trena se prolomio plač koji je nadjačao pesmu zrikavaca. Tako se 26. maja 1935. rodio Dobrivoje Tanasijević (budući Dan Tana), udahnuvši prvi dah licem ka nebu, ka nekoj od zvezda koja ga je – kako sam kaže – nepogrešivo vodila kroz najlepši mogući život koji je iko ikada vodio na kugli zemaljskoj.
Detinjstvo je proveo trčkarajući za loptom u svom kraju, stotinak metara od Zelenog venca. Fudbal mu je bio prva i najveća ljubav, ali i nešto što mu je u celosti odredilo život. Počeo je u mlađim kategorijama Crvene zvezde, a onda čudnim spletom okolnosti, kao tinejdžer, jurio za loptom preko Brusselsa i Hanovera sve do Canade. Emigrant. Sam samcit. Bez pravih „papira“…
Nedugo zatim, opet nekom višom silom, hladni Montreal zamenio je užarenim Los Angelesom. Bila je jesen 1954. Došao je na kratak izlet u Hollywood, sa devet dolara u džepu. I tu se skrasio, zahvaljujući Bogiju (Bogdan Šarić) koji se u trenucima potpunog beznađa sasvim slučajno pojavio kao spasilac. Ponudio mu je krov nad glavom u apartmanu iznad Ville Capri, restorana u koji su svraćali svi najveći glumci Hollywooda 1950-ih godina prošlog veka, a najredovniji od njih bio je Frank Sinatra kome je to bila druga kuća. Danielo, kako su tada prijatelji zvali Dobrivoja, ubrzo je postao mezimac holivudskih zvezda. Delovao im je egzotično kao mladić koji se brzo snašao pod vrelim kalifornijskim nebom, zarađujući pristojno od nečega što se zove soccer!
Odlazio je na časove glume s tadašnjim glumačkim nadama, Natalie Wood, Kim Novak, Angie Dickinson, Jamesom Deanom… S njima je provodio sate i dane u Villi Capri. Kasnije se družio sa Karlom Maldenom, Bradom Dexterom (obojica poreklom Srbi), Robertom Mitchumom, Glennom Fordom, Peterom Coeom (Hrvat poreklom iz Dubrovnika), Robertom Wagnerom…
Vrhunska kuhinja ključ uspeha restorana: Dan Tana i Mate Mustać
Foto: Lični arhiv Dan Tane
Deleći sto sa Sinatrom i gazdom Ville Capri, Patsyjem (Pasquale D’Amore), otkrio je i svetle i tamne strane Hollywooda. Temperamentni Napolitanac Patsy, s kojim je delio strast prema fudbalu (prezirali su reč soccer), otkrio mu je sve tajne ugostiteljstva, međutim, nije želeo da ide tom smeru. U glavi mu je odzvanjao savet mame Lenke: „Kloni se kafane sine moj, vidiš šta je od tvog oca napravila…“
Ispostavilo se da mu je kafana bila suđena, mada nikada nije bio ljubitelj alkohola (možda zato što je i u Californiji u početku živeo od fudbala, igrajući za Yugoslav Americanse iz San Pedra. Provodeći dosta vremena u Villi Capri i La Scali (vlasnik Jean Leon), drugom čuvenom restoranu u Hollywoodu tog vremena, upoznao je sve ljude koji su u tom trenutku nešto značili u filmskoj industriji. Zahvaljujući socceru, u kojem je sa grupom američkih biznismena pokušavao da pokrene profesionalnu ligu, imao je uz sebe i tu vrstu uticaja.
Kad su me obavestili da sa 10.000 dolara ulazim u biznis sa restoranom, rekao sam im da to ne dolazi u obzir, jer me je majka zaklela da se ne bavim time. A onda su mi obojica uglas rekli: ’Nisi fer, mi smo pristali da sa tri miliona dolara pokrivamo tvoju ideju o soccer ligi, a ti nećeš da uložiš 10.000 u našu ideju!“ Nisam imao kud…
Tako su se u jednom trenutku, kad je već imao novo ime – Dan Tana – kao svež suprug (oženio se Andreom, 1961) i otac dvoje male dece (Gabriela 1962, Katarina 1964), sklopile kockice za jedan novi projekat. Potpuno neočekivano, dobio je ponudu da otvori restoran…
Moja kancelarija za fudbal, u vreme kad sam počinjao borbu za osnivanje profi lige u socceru, nalazila se susednoj zgradi pored restorana Ringer, koji se pre toga zvao Dominico’s Lucky Spot. Dan Reeves, Dan Martin i ja smo tu ručali svakog poslednjeg petka u mesecu. Dakle, u pitanju su tri Dana – kaže sa smeškom Dan Tana dok u razgovoru za „Minut“ otkriva kako su udareni temelji najčuvenijem restoranu u Hollywoodu. – Restoran su držali prelepa udovica Serol Faderman i njen poslovni partner Chuck Feingarten. Ona je bila profesor na UCLA, a on vlasnik poznate umetničke galerije „Feingarten“. Već u prvoj godini shvatili su da je to težak biznis. Bili su na velikom gubitku. Reeves i Martin su im ponudili da kupe Ringer za 30.000 dolara. Usmeno su se dogovorili, ali bez mog znanja. Kad su me obavestili da sa 10.000 dolara ulazim u biznis sa restoranom, rekao sam im da to ne dolazi u obzir, jer me je majka zaklela da se ne bavim time. A onda su mi obojica uglas rekli: „Nisi fer, mi smo pristali da sa tri miliona dolara pokrivamo tvoju ideju o soccer ligi, a ti nećeš da uložiš 10.000 u našu ideju!“ Nisam imao kud…
JEDAN DOLAR ZA INVESTICIJU ŽIVOTA
Dva američka Dana bile su ugledne i imućne ličnosti. Daniel Dan Reeves (1912-1971) bio je vlasnik LA Ramsa, prve profi franšize na Zapadnoj obali. Godine 1946, preselio je Ramse iz Clevelanda u Los Angeles. Clarence Daniel Dan Martin (1916-1976) bio je zamenik državnog sekretara za trgovinu USA, u administraciji Johna F. Kennedyja koji je ubijen krajem 1963, godinu dana pre no što je počela priča o restoranu.
Pošto su i Dan Reeves i Dan Martin bili ljudi od velikog ugleda u Americi, advokati su im sugerisali da sa svojim imenima ne bi trebalo da budu vlasnici nekog bara, jer tu se lako gubi reputacija, ako se ljudi potuku u baru, ako policija eventualno tu privede neka sumnjiva lica i slično - govori Dan Tana. – Tako sam u septembru 1964. samo ja otišao da pregovaram sa Serol i Chuckom i da im ponudim dogovorenih 30.000 dolara. Ona je do tada uložila u restoran 15.000 dolara, on 5.000, a zajedno su se bili zadužili još 10.000.
Tana je predložio Serol da on vodi restoran s njom, bez Chucka, da na sebe preuzme otplatu 10.000 dolara duga, tako što će ona biti vlasnik dve trećine a on jedne trećine. Deo njegove ponude bila je kapara od jednog dolara; da joj u naredne tri godine (1965-67) svakog 1. oktobra isplati po 10.000 dolara i da posle toga sam postane u celosti vlasnik restorana. Ona je na sve to pristala. Uzela je od njega prvi dolar, a on je preuzeo sve ostale obaveze iz ugovora.
Dan Tana u svom stanu u Beogradu
Foto: Cinnesport
Jedna od ključnih stvari za uspeh restorana bio je dolazak dvojice vrhunskih majstora svog zanata, a to su italijanski kuvar Michele Duguglio i menadžer Josip Joe Pevec, poreklom iz Hrvatske.
Ja sam 1. oktobra 1967. postao sto odsto vlasnik restorana koji je tada već imao reputaciju najboljeg italijanskog restorana u Hollywoodu. Međutim, prve dve godine nisu mirisale na uspeh – seća se Tana i objašnjava kako je došao do vrhunskog kuvara. – U kući Dana Martina kao šef kuhinje radio je Michele, nekada glavni kuvar italijanskog diktatora Benita Mussolinija, koga je krajem rata preuzeo američki general Mark Clark i doveo ga u USA. Kad je Clark otišao u penziju, Michele je završio kod porodice Dana Martina. Kad sam ulazio u posao sa restoranom, upoznao sam Michelea koji je tada rešio da se penzioniše i da se vrati u Italiju. Međutim, uspeo sam da ga ubedim da dođe kod nas. Bio je čudo od kuvara. Podario nam je sve svoje najbolje recepte, otkrio kako pravi neprevaziđene dresinge za salate, u čemu je tajna Cezarove salate, koja je kod nas bila i ostala najbolja na kugli zemaljskoj. Micheleov jelovnik bio je jedna od ključnih stvari, ali moram da istaknem i Joe Peveca, koji je preminuo dve godine po otvaranju restorana. Dakle, dva čoveka pred penzijom udarila su temelje uspeha restorana koji sam ja počeo da vodim sa svojih tek 29 godina.
U kući Dana Martina kao šef kuhinje radio je Michele, nekada glavni kuvar italijanskog diktatora Benita Mussolinija…. Kad sam ulazio u posao sa restoranom, upoznao sam Michelea koji je tada rešio da se penzioniše i da se vrati u Italiju. Međutim, uspeo sam da ga ubedim da dođe kod nas…
Pevec je preporučio Tani svog mladog zemljaka Matu Mustaća koji je do tada bio kuvar na italijanskim kruzerima. Mate je vrlo brzo naučio zanat kod Michelea i postao ravan njemu.
Bez njih trojice nikada ne bih uspeo da napravim tako uspešan „Dan Tana’s“. Normalno, zahvalan sam i svima ostalima koji su radili s nama. Ne smem nikako da zaboravim Deanne Mencher koja pravi najlepše dezerte na svetu, koja je pre par dana proslavila 60 godina u restoranu. Ta divna žena je od prvog dana u restoranu što je fenomen. Za 45 godina, koliko sam vodio restoran, otpustio sam samo jednog čoveka, zbog krađe…
Kraj prvog dela