Kralj Petar, 22. septembra 1904, prilikom smotre trupa na Banjičkom polju
Foto: kolekcija Borka Marjanovića
Ovog septembra navršilo se sto osamdeset godina od rođenja kralja Petra Prvog Karađorđevića. On je bio unuk vođe Prvog srpskog ustanka, vožda Karađorđa Petrovića, sin srpskoga kneza Aleksandra Karađorđevića i zet knjaza (kasnije kralja) Nikole I Petrovića Njegoša.
Petar Prvi je rodonačelnik dinastije Karađorđević, pošto je njegov otac, knez Aleksandar, bio izborni knez, koji nije imao priznato nasledno dostojanstvo u porodici, dok vožd Karađorđe nije imao međunarodno priznanje prava nasleđa koje mu je dodelila srpska skupština 1808. godine. Izborom novog kralja završen je višedecenijski rat između Karađorđevića i Obrenovića i njihovih pristalica, kako ga neki nazivaju „srpski rat ruža”. Taj rat je trajao od ubistva Karađorđa u Radovanjskom lugu leta 1817. do Majskog prevrata 1903. Njegove žrtve bili su Karađorđe, knez Mihailo i kralj Aleksandar. Kneževi Miloš i Aleksandar živeli su dugo u emigraciji. Poslednji je zbog ovog sukoba robijao u mađarskom zatvoru. Na kralja Milana je izvršeno desetak atentata. Iako povezani nacionalnom misijom i kumovskim vezama Karađorđevići i Obrenovići su posleTopčiderskog atentata 1868. živeli u ogorčenom neprijateljstvu. Namesnički ustav iz 1869. Članom 10. zabranio je Karađorđevićima dolazak na presto označivši ih kao proklete.
Krunisanje, list „Ilustration”
Foto: zbirka Dušana Bapca
Časopis „Le Pettit Journal” od 26. novembra 1911.
Foto: zbirka Dušana Bapca
Stupanjem na presto kralj Petar Prvi Karađorđević označio je povratak stabilnosti i kontinuiteta. Iako je i njegova vladavina bila dinamična i burna – od 1903. do 1914. godine promenilo se čak 18 vlada – on je jedini srpski vladar u poslednja dva veka koji se rodio i umro u otadžbini, kao pripadnik vladajuće porodice. Danas se period vladavine kralja Petra najčešće smatra zlatnim dobom prosperiteta Srbije. Petar Prvi je bio pravi narodni kralj u pravom smislu te reči, bio je i ostao naš najvoljeniji kralj. Sve su to razlozi što ni decenije komunističke propagande i terora u Srbiji nisu uspele da zatome sećanje na njega ili da iskrive sliku o njemu.
Slobodno i bez ustezanja može se reći da je u našoj savremenoj istoriji kralj Petar bio jedini ustavotvorni parlamentarni monarh i demokrata u pravom smislu te reči, i mada je vladao pre više od 100 godina, njegov primer može biti veliko nadahnuće i uzor i u današnje vreme, naročito kada se uzme u obzir i njegova lična skromnost koja se graničila sa asketizmom. Da li je na demokratičnost ličnosti i vladavine kralja Petra presudan uticaj imalo to što je karakter izgrađivao u demokratskim zemljama kakve su bile Švajcarska i Francuska toga vremena, ili je pak presudan bio dodatni neformalni faktor kontrole koju je vršila grupa zaverenika odgovorna za majski prevrat, veoma uticajna izvan institucija, mi to nikada nećemo sa sigurnošću znati. Ipak, njegova izjava da bi se, ukoliko srpski narod tako odluči, saglasio i sa ukidanjem monarhije i uspostavom republike, što je bila izjava bez presedana u dotadašnjoj ali i kasnijoj srpskoj istoriji, ukazuje na autentičnost njegove demokratičnosti.
Kraljeva znamenja
Foto: zbirka Dušana Bapca
Kralj Petar je u izgnanstvu proveo 45 godina. Kada su ga iz Srbije zvali da stupi na presto živeo je u Švajcarskoj i imao pedeset devet godina. Knez Petar je iza sebe imao najdužu karijeru pretendenta na presto u srpskoj istoriji još od srednjeg veka. Nečiji stvarni karakter najbolje se ogleda u strpljenju s kojima prolazi kroz nedaće i čeka, i u ponašanju kada dođe na vlast. Poslednje dve decenije političkog života u Srbiji najbolji su primer rđavog ponašanja onih koji su čekali da dođu na vlast i načina na koji su je potom uzurpirali.
Ako postoji jedna tema koja je imala presudnu ulogu u shvatanju života Petra Karađorđevića, onda je to sloboda. Ona je igrala važnu ulogu u njegovom privatnom i javnom (političkom) radu, što je krunisano i konačnim oslobođenjem delova Srbije koji su bili pod vekovnom osmanskom okupacijom, tako da je kralj Petar s pravom do danas ostao zapamćen kao kralj oslobodilac.
Danas se period vladavine kralja Petra najčešće smatra zlatnim dobom prosperiteta Srbije. Petar Prvi je bio pravi narodni kralj u pravom smislu te reči, bio je i ostao naš najvoljeniji kralj.
U vreme vladavine kralja Petra u unutrašnjoj partijskoj politici došlo je do izvesnih promena. Vladar se svim silama trudio da unese što više mira i staloženosti u međupartijske odnose. Najsrećniji je bio kada je radi opšteg uspeha nastupilo primirje među strankama i kada je vladala sloga u koalicionim vladama (na primer u vladi Stojana Novakovića od 1908. do 1909. ili onoj od 1912. do 1913).
Kapitalna monografija
Dušan M. Babac, autor više od 30 knjiga – koje važne istorijske događaje približavaju današnjim generacijama na autentičan i živopisan način, potpisuje i prvu ilustrovanu monografiju o kralju Petru. U pitanju je impresivan vizuelni materijal, sa više od 300 fotografija.
To su mahom fotografije nepoznate široj javnosti, koje predstavljaju istorijski izvor prvog reda. Takođe, prvi put su na jednom mestu prikupljeni portreti Petra Karađorđevića koji se čuvaju u svim muzejima u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, ali i na širem prostoru bivše Jugoslavije, kao i u privatnim zbirkama. Na taj način je čitaocima omogućeno da vide portrete čiji su autori Arsenije Petrović, Uroš Predić, Vlaho Bukovac, Nikola Milojević, Špiro Bocarić, Vsevolod Guljevič, Vladimir Becić, Bogosav Vojnović Pelikan, Vasa Eškićević, Kristijan Kreković, Miodrag Petrović, Fransis Oven Solzberi, Valdo Berbe, Ogist Lui Leper i drugi. Najveći deo pomenutog materijala do sada nije publikovan – kaže Dušan Babac.
U vreme njegove vladavine Srbija je isto tako postigla napredak u poljoprivredi, a naročito veliki uspeh je ostvaren sa Zemljoradničkim zadrugama. Ekonomski napredak Srbije tog vremena ogleda se u spoljnotrgovinskoj razmeni, jer je izvoz nadmašio uvoz (1911. godine izvoz je iznosio 117.000.000, a uvoz 115.000.000 dinara). I državne finansije su bile na putu ka uspostavljanju potpune ravnoteže (1911. godine prihodi su iznosili 120.137.000, a rashodi 120.081.000 dinara). Osim toga, razgranata je železnička mreža, jer je samo od 1909. do 1911. potrošeno 90.000.000 dinara na izgradnju železnice. Srbija je pre dolaska kralja Petra na vlast imala 555 kilometara železničkih pruga, a 1912. preko 1.550 kilometara.
Kralj Petar u maloj generalskoj uniformi sa šinjelom, 1903.
Foto: Milan Jovanović
Uroš Predić, kralj Petar Karađorđević u svečanoj generalskoj uniformi, ulje na platnu
Foto: Narodni muzej Zrenjanin
Isti uspeh Srbija je pokazala i na ostalim poljima, naročito u pogledu prosvete i vojne spreme. I osnovne i srednje i više škole postigle su značajne rezultate. Na polju prosvete, pored državnih škola, mnogo su doprinela i privatna društva i privatna inicijativa. Kralj Petar se, kao što je poznato, izuzetno interesovao za privatnu inicijativu, pomagao ju je i lično prisustvovao nekim predavanjima za narodno prosvećivanje.
Ovom kulturnom i prosvetnom napretku mnogo je doprineo visok nivo slobode zbora i dogovora (pravo na javno okupljanje) i štampe, koja je bila zagarantovana Ustavom i specijalnim zakonima. I sam kralj Petar, kako u mladosti tako i kasnije, bio je vatreni zagovornik slobode štampe, zbora i dogovora.
Kralj Petar nadgleda radove na izgradnji crkve na Oplencu
Foto: zbirka Dušana Bapca
Dana 31. maja 1903. predstavniku Švajcarske telegrafske agencije Petar je rekao: „Ja sam prijatelj neograničene slobode štampe i nadam se da ću Srbiju videti da se razvija pod Ustavom od 1888. godine, koji je veoma slobodouman”.
Od 302 srpska lista i časopisa, koja su izlazila u Evropi 1912. godine, u Srbiji je izlazilo 199, koji su se štampali u 50.000.000 primeraka godišnje, iako je Srbija u to vreme imala samo 2.900.000 stanovnika. Za vreme reakcije, 1899. godine, u Srbiji nije izlazilo više od 40 novina i časopisa…
* Napomena: tekst je preuzet iz knjige „Petar I – Kralj Oslobodilac”, uz dozvolu autora (Dušan M. Babac) uz korekciju samo prve rečenice, da bi se uskladila sa današnjim trenutkom kada se obeležava 180 godina od rođenja Kralja Petra I. Knjiga je objavljena u godini kada se obeležavalo 175 godina od njegovog rođenja.