Isidora Žebeljan
Foto: Vesna Lalić
Jedna od najistaknutijih ličnosti među srpskim muzičkim stvaraocima kraja dvadesetog i početka dvadeset prvog veka nesumnjivo je Isidora Žebeljan (1967-2020) koja je svojim bogatim i raznostranim kompozitorskim opusom dosegla najviše umetničke domete, a njena dela nailazila su na odličan prijem domaćih ljubitelja muzike, kao i najzahtevnije publike u velikim svetskim muzičkim centrima. Ova autorka vanrednog muzičkog dara i umeća, kao i nesputane imaginacije, uspešno je u svojim kompozicijama pomirila smelo traganje za novim i još neistraženim putevima muzičkog izraza i odjeke tradicijske muzičke baštine prostora sa kojih je ponikla, što njenim delima daje jedinstvenu vrednost i draž, ali i posebno mesto u savremenim tokovima domaćeg muzičkog stvaralaštva.
Komponovala je mnogo i raznovrsno a pisala je brzo i neumorno, objašnjavajući takav pristup radu podsećanjem na Pikasovu izjavu, da „posle osam časova rada, inspiracija sama dođe”. Radoznalo, a uvek promišljeno i maštovito bavila se raznim žanrovima i muzičkim formama, od solističkih kompozicija, kamerne i orkestarske muzike, do operskih dela koja predstavljaju naročito značajan deo njenog opusa. Njene kompozicije su izvođene u najprestižnijim svetskim koncertnim dvoranama, od beogradske Kolarčeve zadužbine do najznačajnijih koncernih sala u Berlinu, Beču, Londonu, Barseloni i teatara i koncernih sala u u Izraelu u Sjedinjenim Državama i zemljama Dalekog Istoka, a impresivan je i spisak orkestara, ansambala i solista na čijem repertoaru se nalaze dela ove autorke, među kojima su Bečki simfoničari, londonski ansambl The Academy of St. Martin in the fields, Brodski kvartet, Oktet Berlinske filharmonije, Holandski kamerni hor, geteborški Simfonijski orkestar, Beogradska filharmonija i drugi. Isidorina dela su dirigovali vodeći evropski dirigenti Pol Danijel, Kristof Popen, Klaudio Šimone, Pjer-Andre Valad i izvodili vrhunski solisti: violinista Danijel Roulend, solo hornista Berlinske filharmonije Štefan Dor, klarinetista Huan Enrik Ljuna ...
Komponovala je mnogo i raznovrsno a pisala je brzo i neumorno, objašnjavajući takav pristup radu podsećanjem na Pikasovu izjavu, da „posle osam časova rada, inspiracija sama dođe”.
Već svojim naslovima poput "Polomka kvarteta", "Skomraške igra", "Selišta", "Zujte strune", "Kad je Bog stvarao Dubrovnik", kao i naslovima opera "Nahod Simon" ili "Maratonci", mnoge od značajnih kompozicija Isidore Žebeljan ukazuju na svojevrsnu antejsku povezanost ove autorke sa zavičajnim podnebljem, a te čvrste veze bile su trajno nadahnuće njene muzike, o kojoj je ona rado govorila. Ta autorkina inspiracija banatskim prostorom i Perlezom, u kojem je ona od detinjstva često boravila najdirektnije je iskazana u jednoj od njenih najznačajnijih kamernih kompozicija sa naslovom "Selište", napisanom 1987. godine kao elegija za gudački orkestar. Setna i pogružena meditativnost ove muzike protkane proplamsajima melodijske vedrine i dramatičnim akcentima predstavlja jedinstven, ustreptalom emotivnošću prožet tonski pejsaž nepregledne, tajanstvene, samo na prvi pogled spokojne banatske ravnice. Sam naslov "Selište", koji ukazuje na programsku prirodu ove kompozicije, upućuje na različite asocijativne značenjske veze, koje se odnose i na sam poznati lokalitet u pomenutom Perlezu, ali i na drugo značenje ove reči kao "zapustelog sela", pri čemu se čini da je ovom hotimičnom dvosmislenošću autorka predstavila snažni emotivni doživljaj sa kojim je ona pristupila ovoj temi, ubličavajući je u muziku setne i duboke ekspresivnosti.
Isidora Žebeljan
Foto: Vesna Lalić
Perlez je, nema nikakve sumnje mesto od izuzetnog značaja za umetničko stvaralaštvo Isidore Žebeljan, gde je ona u detinjstvu i doba odrastanja često dolazila i boravila u kući očevih roditelja i kojem se ona kasnije uvek vraćala kao mestu mira i spokoja, u kojem je nalazila inspiraciju i trenutke predaha od neprestanog pritiska profesionalne karijere kojoj se posvetila. To iskustvo odrastanja u maloj varošici, gde je život bio laganiji i topliji od užurbanog tempa velegradska u kojem se rodila. U Perlezu, varošici sa istina skromnim, ali značajnim kulturnim tradicijama, iz koje su između ostalog potekli znameniti srpski slikari Arsa Teodorović i Adam Stefanović i u kojoj je od svog osnivanja često gostovao ansambl Srpskog narodnog pozorišta, Isidora Žebeljan je mogla da oseti duh i značaj te očuvane duhovnosti ovog mesta. Konačno, u Perlezu je kompozitorka imala prilike da se upozna i sa raznorodnim muzičkim tradicijama Banata, srpskim, rumunskim, mađarskim folklorom, koji je svojim ukrštanjem stvarao skladnu i živopisnu tonsku potku bitisanja ljudi na ovim prostorima.
U vreme kada je njena kompozitorska karijera krenula uzlaznom putanjom velikih internacionalnih uspeha i kasnije, Isidora se često vraćala u Perlez, u kojem je uvek nalazila oazu mira i tišine, u kojoj se rađala njena muzika.
U vreme kada je njena kompozitorska karijera krenula uzlaznom putanjom velikih internacionalnih uspeha i kasnije, Isidora se često vraćala u Perlez, u kojem je uvek nalazila oazu mira i tišine, u kojoj se rađala njena muzika. U svemu što je komponovala uvek je, uz savremenu kompozitorsku poetiku, bio prisutan i više ili manje uočljiv taj nanos ili odjek minulih vremena, očuvanog u tradicijskom nasleđu. A ta muzika, najčešće smeštena na razmeđi modernog i drevnog zvuka plenila je i osvajala slušaoce, bez razlike da li je reč o ljudima iz Srbije ili o publici sa najudaljenijih tačaka Zemljinog šara.
Isidora Žebeljan
Foto: Vesna Lalić
Ova svest o životvornom značaju veza sa tradicijom i kulturnom i duhovnim nasleđem bila je trajni izvor kompozitorskog nadahnuća Isidore Žebeljan, a isto uverenje je bilo takođe izraženo i u njenom bezrezervnom angažmanu i zalaganju da se tradicija i baština moraju poštovati i očuvati, jer je bez njih nemoguće graditi i stvarati budućnost. Te umetničke poruke Isidore Žebeljan, kao i njena muzika, upečatljivo odjekuju i danas, a njihov značaj je sada i mnogo veći zbog svega onoga što se trenutno dešava u današnjem uzburkanom svetu i vremenu ispalom iz zgloba. Otuda danas proističe i obaveza da se njena kompozitorska zaostavština još više afirmiše, da se njena dela izvode i žive na koncertnim podijumima i da se očuva sećanje na njen prevažni umetnički angažman i amanet o obavezi čuvanja nasleđa kao zalogu za budućnost. To je, između ostalog i jedan od najvažnijih zadataka Kulturne stanice Baštinar/mlin iz Perleza, koja je tim ciljem u perleskom parku izgradila paviljon Isidorina s(c)ena, sa čijeg podijuma na koncertima odjekuje muzika Isidore Žebeljan, kao i drugih muzičkih stvaralaca koji slede njenu umetničku poruku.