Tornado koji je nedavno pogodio Majami ponovo je otvorio pitanje borbe tog grada sa vremenskim nepogodama. U ovom tekstu bavićemo se jednim od izazova sa kojima se suočava taj američki grad na Floridi i kako bi iz ugla arhitekture mogla da izgleda njegova budućnost…
Klimatske promene su dugoročne promene u prosečnim vremenskim obrascima na Zemlji, a glavna karakteristika im je globalno zagrevanje, tj. porast prosečne temperature na planeti. Ove promene uglavnom su posledica ljudskih aktivnosti koje povećavaju koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.
Posledice klimatskih promena uključuju češće i intenzivnije ekstremne vremenske prilike (poplave, suše, toplotni talasi), topljenje glečera i polarnog leda, porast nivoa mora, kao i promene u ekosistemima i biodiverzitetu, što može uticati na biljni i životinjski svet, pa i na ljudske zajednice. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na obnovljive izvore energije ključni su koraci za ublažavanje klimatskih promena.
Majami se suočava sa značajnim izazovima u oblasti stanovanja, možda i više nego ijedan drugi veliki američki grad. Zbog brzorastuće populacije, podstaknute prilivom velikog broja ljudi koji su se doselili nakon pandemije 2021. godine, doživeo je demografski bum. Procene pokazuju da se svakog dana na Floridu doseli gotovo hiljadu novih stanovnika.
Majami se suočava sa značajnim izazovima u oblasti stanovanja, možda i više nego ijedan drugi veliki američki grad. Zbog brzorastuće populacije, podstaknute prilivom velikog broja ljudi koji su se doselili nakon pandemije 2021. godine, doživeo je demografski bum. Procene pokazuju da se svakog dana na Floridu doseli gotovo hiljadu novih stanovnika. Ova migracija podigla je cene zakupa i troškove stanovanja, čineći mnoge delove Majamija finansijski nedostupnim za lokalno stanovništvo.
Pored ekonomskih poteškoća, Majami je izložen dodatnim rizicima zbog klimatskih promena. Porast nivoa mora predstavlja ozbiljnu pretnju za priobalne delove grada. Okrug Majami-Dejd sadrži čak 26 odsto svih američkih domova koji su ugroženi ovim fenomenom, što zahteva hitna i inovativna rešenja za stanovanje.
Druga nagrada, autori Zhen Fu i Keyi Zhang, projekat „Floating Lybriancce”
Foto: Archoutloud
Kao odgovor na ove izazove, gradske vlasti su 2023. godine pokrenule konkurs „Plutajuće kuće u Majamiju” (Floating Houses in Miami), koji ima za cilj pronalaženje kreativnih i održivih rešenja za buduće stanovanje u ovoj poplavama ugroženoj oblasti.
Problemi porasta nivoa mora i pristupačnosti stanovanja u Majamiju doveli su do pojave „klimatske džentrifikacije.” Žitelji priobalnih područja, ugroženi poplavama i rastućim morem, sele se u delove grada sa višom nadmorskom visinom, često u naselja poput Litl Haitija i Litl Rivera. Ova naselja, poznata po bogatoj kulturnoj istoriji, sada privlače investitore, što podiže cene najma i otežava život dugogodišnjim stanovnicima. Severna ivica ovih područja, u blizini kanala Litl River, posebno je podložna porastu nivoa mora, što dodatno povećava pritisak na stanovanje. Glavni izazov ostaje u pronalaženju pristupačnih domova za ove zajednice, bez straha od novog raseljavanja zbog klimatskih rizika. Jedan od pokušaja u pronalaženju rešenja je projektovanje naselja sa plutajućim kućama. Objavljeni konkurs je dao zanimljiva rešenja.
POTREBA ZA PLUTAJUĆIM KUĆAMA
U Holandiji, gde je veći deo zemlje ispod nivoa mora, planeri su se dugo fokusirali na razdvajanje kopna i vode, koristeći brane i nasipe kako bi zaštitili zemlju od mora. Međutim, s obzirom na to da dve trećine stanovništva živi ispod nivoa mora, potreba za sigurnim i ekonomičnim stambenim rešenjima je velika. U poslednjih 15 godina, ovaj izazov je postao još izraženiji usled globalnog zagrevanja, koje je dovelo i do rasta nivoa mora. Nivo mora je u prošlom veku porastao za 20 centimetara, a procene su da će u ovom veku taj porast biti čak tri puta veći. Kao rezultat takvih promena, holandski inženjeri sve više vodenu površinu doživljavaju kao resurs na kome mogu graditi, projektujući plutajuće kuće ne kao inovativno već uobičajeno rešenje.
OSNOVNI ELEMENTI PLUTAJUĆIH KUĆA
Kuće na vodi su obično konstruisane na temeljima koji plivaju na površini vode, obično na jezerima, rekama ili moru. Struktura ovakvih kuća može varirati u zavisnosti od dizajna i lokacije, ali obično uključuje nekoliko ključnih elemenata:
Temelje ili pontone koji su osnova (oslonac) kuće na vodi. Mogu biti izrađeni od različitih materijala, kao što su drvo, beton, čelik ili plastika. Pontoni često imaju povezane mehanizme koji omogućavaju stabilnost i kontrolu nad kućom.
Struktura kuće na vodi je obično izrađena od materijala koji su otporni na vlagu i koroziju, kao što su drvo, metal ili kompozitni materijali. Može biti izgrađena na isti način kao i konvencionalna kuća na kopnu, ali se mora uzeti u obzir specifična okolina u kojoj se nalazi.
Jedno od nagrađenih rešenja, autor Koen Klok, projekat „Little Lemon”
Foto: Archoutloud
Sistemi za osiguranje kuće na vodi čine sigurnim i stabilnim. Mogu uključivati sidrenje kuće za stabilnost ili sisteme za praćenje i prilagođavanje promena nivoa vode koji su automatizovani.
Kuće na vodi zahtevaju redovno održavanje zbog izloženosti vodi i vremenskim uslovima koje uključuje redovno pregledanje strukture, popravke oštećenja i zaštitu od korozije.
Plutajuće kuće predstavljaju inovativno rešenje koje odgovara na izazove modernog doba, poput klimatskih promena i prenatrpanosti urbanih sredina. Kombinujući održivost, fleksibilnost i povezanost s prirodom, one simbolizuju način života koji je i prilagodljiv i odgovoran prema okolini. Kroz razvoj ovih arhitektonskih rešenja otvaraju se nove mogućnosti za humanije planiranje budućih zajednica, gde harmonija s prirodom postaje ključni princip. Konačno, plutajuće kuće nisu samo odgovor na probleme sadašnjosti, već i vizija budućnosti u kojoj su kreativnost i održivost neodvojivi delovi svakodnevnog života.