Protesti protiv eksploatacije litijuma, ključnog minerala za proizvodnju baterija u električnim vozilima, sve su učestaliji širom sveta, uz rastuću zabrinutost zbog ekoloških i društvenih posledica. Aktivisti i lokalne zajednice u različitim regionima glasno izražavaju otpor zbog potencijalnog zagađenja, ugrožavanja vodosnabdevanja i uništavanja prirodnih staništa.
U Južnoj Americi, koja poseduje najveće svetske rezerve litijuma, protesti su naročito izraženi u Boliviji, Čileu i Argentini. Lokalni stanovnici optužuju kompanije za neodgovorno upravljanje resursima i ugrožavanje prirodnih ekosistema. Na primer, u Peruu se lokalne zajednice protive rudarenju na Andima, strahujući da bi to moglo ugroziti izvore vode koji snabdevaju jezero Titikaka i okolna područja. Aktivista Vito Kalderon upozorio je na moguće kontaminacije koje bi mogle imati dugoročne posledice po lokalne zajednice i životnu sredinu.
U Evropi, veliki projekti u Srbiji i Portugaliji izazvali su masovne proteste. U Srbiji je rudarski gigant Rio Tinto planirao otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra, što je naišlo na otpor lokalnih zajednica i ekoloških organizacija. Demonstranti su ukazivali na potencijalno zagađenje voda i uništavanje poljoprivrednog zemljišta, što je dovelo do privremenog obustavljanja projekta.
Slična zabrinutost izražena je i u Portugaliji, gde stanovnici severnog regiona Bragansa izražavaju bojazan da bi rudarski projekti mogli uništiti kulturno i prirodno nasleđe.
U Aziji i Africi, gde je ekološko zakonodavstvo često slabije, problemi su još izraženiji. U Kini, industrija eksploatacije retkih minerala izazvala je ozbiljne zdravstvene probleme i ekološke katastrofe, poput toksičnih jezera u regionu Baotou. U Demokratskoj Republici Kongo, vađenje minerala potrebnih za litijumske baterije povezano je sa kršenjem ljudskih prava i radom dece.
Stručnjaci upozoravaju da globalna potražnja za litijumom, koja se intenzivira prelaskom na električne automobile i obnovljive izvore energije, mora biti praćena strožim ekološkim standardima i većim uključivanjem lokalnih zajednica u donošenje odluka.
Bez odgovornog rudarenja, suočićemo se sa ozbiljnim ekološkim posledicama koje će poništiti benefite zelene energije, istakao je stručnjak za održivi razvoj sa Univerziteta u Lajpcigu.
Izveštaji BBC-a, DW-a i „New York Timesa“ potvrđuju da su ovi protesti globalni fenomen, od Južne Amerike do Evrope i Azije, i da oslikavaju širi sukob između potreba za ekološki održivim resursima i očuvanja prirodnih staništa i lokalnih zajednica.