Već je peti dan blokade Fakulteta političkih nauka i druga nedelja otkako je počela prva blokada, na Fakultetu dramskih umetnosti. Sada je svima jasno da blokade fakulteta, u Beogradu i širom Srbije, nisu samo sporadični, kratkoročni hir, već ozbiljan, organizovan i odlučan bunt studenata zbog ćutanja vlasti na sve tragedije i muke koje su nas zadesile. Iako studiram političke nauke, ovaj tekst nema političku pozadinu, već ima za cilj da prikaže atmosferu na blokiranim fakultetima, kao i želje, ideje, zahteve i osećanja studenata.
U momentu pisanja ovog teksta, u blokadu je stupilo 16 fakulteta Beogradskog univerziteta i nekoliko fakulteta u Novom Sadu i Nišu. Do ovog broja nije se došlo slučajno, već međusobnom komunikacijom i saradnjom, što će i biti naša prva tema.
Jedna provedena noć na fakultetu bila je dovoljna da se primeti da su sve razlike i naslaganja meću studentima različitih fakulteta u potpunosti nestali, maltene preko noći. Studenti FPN-a pokazali su veliku dozu kolegijalnosti i saosećanja prema kolegama sa Fakulteta organizacionih nauka, Farmaceutskog fakulteta i drugih, kako kroz pomoć u organizaciji njihovih svojih blokada, tako i kroz direktne donacije hrane, vode kao i drugih potrepština.
Studenti Fakulteta političkih nauka objašnjavaju razloge blokade
Foto: J. Vidanović
Naš fakultet postao je epicentar studentske blokada u Vojvode Stepe. Ovde se okupljaju studenti sa raznih fakulteta. Više nismo studenti politikologije, menadžmenta, farmacije ili nečeg drugog. Sada smo svi samo studenti. Kada smo pitali jednu studentkinju kako se oseća po ovom pitanju, rekla nam je sledeće:
Svi smo zajedno, svi se družimo, pevamo, igramo društvene igre, smejemo se i tugujemo, zajedno. Iako ne poznajem ove ljude, osećam kao da ih znam.
OD SREĆE DO TIŠINE
Atmosfera na fakultetu odiše duhom zajedništva, ali i demokratije i humanosti. Pošto je blokada celodnevna, od jutra do večeri organizuju se razne aktivnosti: od filmskih večeri, turnira u šahu, zanimljive geografije, karaoka, igranja karata... Studenti su veseli, raspoloženi i društveni, vlada atmosfera sreće i opuštenosti. Ali, svakog petka u 11:52 svaki vid zanimacije, zabave i razgovora nestaje. U tom momentu sve staje, kako na fakultetu, tako i na ulicama oko njega. Nestaje dobro raspoloženje i ostaju bes, saosećanje i tuga. Na petnaest minuta sve staje, petnaest minuta tišine, petnaest minuta bola. Svaki minut je minut tišine za jednu žrtvu tragedije u Novom Sadu. Studenti blokiraju ulice, pognutih glava i bez reči, ali govore na drugi način, svojim delima i patnjom.
Ubistva u Novom Sadu su povod našeg protesta, a protest je iskaz našeg besa i tuge. Ne blokiramo iz dosade, već iz muke. Blokiramo za Srbiju, onu slobodnu, u kojoj ćemo živeti bez straha da će nas ova vlast tući, hapsiti, pa čak i ubiti.
Ova izjava jednog studenta, sa kojom su se složili mnogi, predstavlja suštinu i dušu svih blokada. Kroz razgovor sa studentima, lako je zaključiti koje su njihove želje, što se vidi i u njihovim kratkim ali jasnim zahtevima:
-Objava sve dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu koja je trenutno protivpravno skrivena, imajući na umu da se radi o rekonstrukciji javnog objekta i da ta dokumenta moraju biti javna.
-Odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima.
-Podnošenje krivične prijave od strane MUP-a nadležnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore.
-Momentalna potvrda identiteta gorenavedenih lica i njihovo dalje krivično pravno procesuiranje od strane nadležnih organa.
Nije lako biti student! Ovo nije samo borba za studente, već za pravdu, za bolju Srbiju, rekao je jedan od studenata našeg fakulteta.
U svojoj borbi, studenti FPN-a nisu sami. Iza njih stoje upravo oni koje oni najviše poštuju, njihove kolege i uzori, njihovi profesori. Svakoga dana, bez greške, hodnike fakulteta ispuni miris tople, domaće hrane, a uz dozu autorske slobode mogu da kažem – skuvane sa ljubavlju, koju donose upravo profesori!
Atmosfera na Fakultetu političkih nauka
Bez njih ne bismo mogli, oni su nam najveća podrška. Sve je mnogo lakše kada znamo da nas podržavaju naši profesori, čuli smo od jednog kolege na hodniku.
Neretko su profesori među studentima koji živo osećaju njihovu podršku. Ako je tragedija u Novom Sadu bila varnica koja je u našim srcima upalila vatru, onda su profesori ti koji nam pomažu da sačuvamo žar. Ako je atmosfera karakter ovih blokada, protesti njena duša, onda je organizacija zasigurno njena disciplina i istrajnost. Organizacija je ta koja junake naše priče pretvara iz neodlučne, jalove i izgubljene mase u jasnu, efikasnu i jedinstvenu celinu. Neverovatno je, pa čak i fascinantno koliko su brzo studenti svih fakulteta organizovali i održali plenume, na kojima su demokratski, a neretko i jednoglasno izglasali blokade svojih fakulteta.
Upravo na ovim plenumima, koji su sada postali svakodnevica, mozak i legislativa operacije, izglasano je formiranje radnih grupa studenata, koji su njena desna ruka i egzekutiva. To su radna grupa za izradu plakata, za bezbednost, slobodne aktivnosti, donacije, medije i javnost… Svaka sa svojom organizacijom, zadacima i članstvom, a zajedno čine veću, kohezivnu celinu. Iako svaka bitna na svoj način, posebno bih posvetio pažnju onoj posvećenoj odnosima sa drugim fakultetima, jer smatram da se iza nje simbolički krije tajna uspeha ove blokade. Jednom rečju – zajedno! Upravo nam zajedništvo i saradnja dozvoljavaju da o ovoj akciji studenata pričamo u jednini. Ovo nisu više mnogobrojne, raštrkane blokadice, već jedna složna, velika blokada.
STUDENTI ZA STUDENTE
Smatram da ne bilo pravedno i u duhu ove blokade da ne pomenem i nekolicinu onih koji nisu potpuno predani i voljni da bezuslovno blokiraju fakultete. Pitanje koje se najčešće pominje je ono koje se tiče prestanka održavanja predavanja, vežbi kao i kolokvijuma, kao i pitanje kako će to uticati na ispite, ispitne rokove koji se približavaju, kao i njihovo obrazovanje u celosti. Iako ovo zaista jesu razumne brige i pitanja, isto tako smatram da natpisi koju su istaknuti na dva plakata daju jasna odgovor koji šalju ostalim svojim kolegama:
Neke od parola na FPN-u
Parola protiv nasilja nad ljudima na protestima
Nemamo vremena da učimo od batina i Šta će mi obrazovanje u Srbiji koja ga ne ceni?
Za kraj dodao bih i svoj lični utisak i osećaj. Prvi put otkako sam upisao fakultet, osećam kao da moje pohađanje fakulteta nije samo studiranje, prvi put se osećam kao student. Zgrada fakulteta nije samo obrazovna ustanova, već nešto nalik na drugi dom. Sivi, tmurni zidovi i bez krečenja dobili su neku boju, toplinu. Ostali studenti više nisu samo ljudi pored kojih sedim na predavanju, već moje kolege i prijatelji. Hodnici više nisu prazni, bez obzira na broj ljudi, već su nekako ispunjeni nečim teško objašnjivim. Po prvi put, ponosan sam što sam student. A na pitanje zašto samo na blokadi, odgovor je valjda svima jasan:
„Zato!”
* Jovan Vidanović je student treće godine FPN-a